"24 sata Koprena" - Mtb trka - Pripreme

U okviru priprema za odlazak na Nepal i Anapurnu odlučili smo da učestvujemo na jednoj jako zanimljivoj MTB trci koja se već drugu godinu održava kod nas u zemlji na obroncima Stare Planine, sa startom u malom mestu Dojkinci na nekih sat vremena vožnje kolima od Pirota.

Kada kažemo zanimljiva, mislimo na njen koncept pre svega. Trka se se zove "24 sata Koprena" po vrhu Kopren na Staroj planini, a zadatak takmičara je da za 24 sata izvozaju što više kilometara na svojim biciklama.

Staza je kružna, ima nekoliko kontrolnih punktova i takmičari sami prave svoju taktiku. Da li voziti konstantno malo sporije ali bez pauza ili voziti umerenim ritmom ali sa pauzama ili mozda brzo nekoliko krugova pa onda napraviti veći odmor pre ponovnog nastavka je na odluci onih koji se odluče da krenu u ovu zaniljivu avanturu.

Pobednik je naravno onaj takmičar koji najviše kilometara izveze za sve ovo vreme od 24 sata.

Nismo mogli svi da organizujemo i da krenemo zajedno na ovu trku tako da sam ispred tima koji se sprema za Nepal krenuo samo ja ( Nenad ), zajedno sa drugarima iz Gorske službe, dva Damira i drugar Bob.

Stigli smo kasno uveče u petak, dan pre starta trke u Dojkince i po kiši koja je lagano padala postavili smo šatore i raspakovali smo opremu. Start je bio zakazan za 10h ujutru u subotu tako da smo imali dovoljno vremena da se odmorimo, klopamo ( različite vrste pasta ) i napunimo baterije za naporan dan koji sledi.

Negde oko 4h izjutra probudila nas je kiša koja je malo jače padala i nije ni prestala sve do starta tako da smo početak trke ali i neke prve sate trke proveli mokri na našim dvotočkašima. Sreća je bila ta da je temperatura spoljna bila visoka, tako da nam nije smetalo to što smo bili mokri, za razliku od prosle godine kada je na startu u Dojkincima bilo 15-tak stepeni, a na Bratkovoj strani ( vrh koji smo morali da popnemo ) bilo jedva par stepeni i "tukao" nas je sitni grad sve vreme. 

Trku smo vozali Damir, Bob i ja umerenim tempom, a drugi Damir je nastavio bržim tempom i na kraju celog druženja imao ceo krug više od nas trojice, što je za sve pohvale.

Krug je iznosio nekih 32-35km ali sa 1400mnv ( penjanja ). Staza je bila dobra, lepo označena, možda samo na jednom mestu malo konfuzna, ali sve u svemu dobra za vožnju. Jedan spust od nekih 3km je bio izuzetno tehnički zahtevan, dok je drugi bio prava uživancija za dobru "downhill" vožnju. Na jedinom asfaltnom delu između Dojkinaca i mesta Brlog uspeli smo malo da odmaramo noge uz laganu vožnjicu tako da taj snimak možete da vidite posle slika. Penjanja kao penjanja, lagan prenos i vrti dok se ne popneš :)

Ostaje samo utisak da je ove godine manje biciklista došlo na ovu trku, ali sve u svemu mi smo imali sajnu avanturu. Druženje je bilo na mestu, vožnja i više nego zahtevna i izazovna, tako da je jedan dobar trening iza nas.

Iskoristio sam vreme da testiram i opremu koju ćemo nositi na Nepal a vezana je za kamerice koje nam je obezbedio SONY ( Sony Action cam ) . Nosače smo postavili na različita mesta na biciklama, a ujedno sam probao i kako radi mali ekran koji se nosi na ruci, a preko kojeg može da se upravlja sa nekoliko kamerica istovremeno i da se gleda "live" snimak onoga šta kamerica snima.

Slike sa staze u nastavku.

Do sledeće vožnje..

Pripreme - Durmitor ( Jun )

Kako se vreme pred odlazak na Nepal smanjuje tako smo više svesni koliko moramo da nastavimo sa treniranjem i da pojačamo intezitet samog treninga, a sve to u cilju da nam se tela što bolje naviknu ne velike visine koje nas čekaju na Anapurna treku.

Odlučili smo da uvedemo visinske pripreme kao obavezne, tako da smo posetili Durmitor i predivan planinski masiv koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Trenirali smo ujutru i popodne, radili tehničku vožnju i "dužine". Teren je zahtevan i gde god da se krene čeka vas velika visinska razlika koju je potrebno savladati ( nešto slično što nas čeka na treku ). Probali smo različite setove guma, probali nove kamerice koje su nam prijatelji iz SONY-ja obezbedili za ovaj projekat, gledali šta je to sve od opreme koja će nam u toku jednog dana biti neophodna i koju odeću moramo da imamo sa sobom.

Veliki je problem, što je u nižim delovima jako toplo, a kada se popnete na veće visine zna da bude i do minus par stepeni, pa je ono što imate na sebi, ali i ono što ste poneli u rancu ključno da možete da završite vožnju.

Hidrirali smo se sve vreme, pazili da imamo dovljno vode za vožnje od po 6-7 sati po kamenitom terenu i pazili da ne odemo u "crveno" što se hrane tiče. To smo dobro kompenzovali sa pastom koju smo jeli nekoliko dana pre odlaska ali i sa power bar čokoladicama koje su nam pomagale da dugo ne osetimo glad, a da budemo u dobrom tempu i viskom intezitetu treninga. Svakako nam na visinama ne treba pun stomak i učestala potreba za odlazak u wc :)

Nismo samo vozili bajk..pešačili smo, družili se sa prijateljima i na kraju svega uživali maksimalno u prirodi jer je to u neku ruku i najbitnije od svega. Ako je čovek srećan i radi ono što voli, ne postoji ništa što bi moglo da ga uzmeniri ili poremeti.

U nastavku možete pogledati još neke od slika koje su nama bile najlepše i koje najslikovitije opisuju lepote Durmitora. Svakako naša topla preporuka za sve ljubitelje prirode i sporta.

Uskoro nas očekuju i neke duže drumske vožnje, trka 24 sata Koprena i nastavak priprema i treninga tako da nas pratite i dalje. Anapurna sve je bliža :)

Pozdrav od ekipe "Anapurna 2014"